Treći Miloševićev referendum ticao se državnih simbola, ali pošto je Ustav iz 1990. godine zahtevao dvotrećinsku izlaznost da bi se slovo najvišeg pravnog akta promenilo, taj referendum nije uspeo jer je izašlo tek preko 50 odsto. Ipak, većina je htela zvezdu petokraku na srpskoj trobojci.
Prvi referendum u novijoj istoriji Srbije organizovao je Slobodan Milošević 1989. godine, kada je pitao narod da li ima njegovu podršku za politiku koju vodi.
Zapravo, pitanje je bilo da li narod podržava donošenje amandmana na ustav Socijalističke Republike Srbije kojima bi se ukinula ogromna ovlašćenja dve pokrajine, Vojvodine te Kosova i Metohije, a naša republika centralizovala po ugledu na ostale članice jugoslovenske federacije.
Narod mu je dao podršku, a on je maja meseca postao predsednik Predsedništva SR Srbije, tada još uvek u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Pre nego što je ispunio volju naroda, isti je na novom referendumu upitao da li prvo želi novi ustav ili izbore. Narod (većinom od 96,8 odsto) je rekao: ustav. Tako je i bilo.
Treći Miloševićev referendum ticao se državnih simbola, ali pošto je Ustav iz 1990. godine zahtevao dvotrećinsku izlaznost da bi se slovo najvišeg pravnog akta promenilo, taj referendum nije uspeo (izašlo je tek preko 50 odsto).
A šta su Srbi tog majskog dana rekli da žele na svojoj zastavi?
Članak iz Službenog glasnika RS od 9. novembra 1991. godine koji se ticao novih državnih simbola o kojima se narod pitao na neuspelom referendumu maja 1992. Foto: Wikimedia Commons/Službeni glasnik RS
Rekli su da žele zvezdu petokraku.
Da, petokraku na srpskoj trobojci.
Takođe su rekli i da žele štit sa četiri ocila na grbu, ali bez dvoglavog orla. Zapravo, prvu varijantu je podržalo 43,25 odsto građana, dok je drugu podržalo 39,91 odsto.
Što se himne tiče, 46,72 odsto građana Srbije htelo je "Marš na Drinu", dok se za "Bože pravde" izjasnilo 40,25 odsto.
Narodna skupština je, nepoštujući volju naroda o petokraci na zastavi, predložila da se ona ukloni samo dvadesetak dana docnije.
Slobodan Milošević. Foto: Profimedia
Što se tiče dva preostala miloševićevska plebiscita, iste te 1992. godine narod je (na temelju peticije koju je potpisalo više od zahtevanih 100.000 ljudi) pitan o tome da li želi održavanje prevremenih parlamentarnih izbora, ali ni on nije uspeo (izašlo je samo 45,50 odsto glasača, premda je 95,60 odsto podržalo predlog). Uprkos tome, prevremeni izbori su održani 20. decembra te godine.
Poslednji referendum je održan 23. aprila 1998. godine kada je Milošević pitao narod republike da li želi da u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji učestvuju strani posrednici, što je narod glatko odbio.
Milošević nije ispoštovao ni tu volju naroda, tako da se postavlja pitanje zbog čega je taj referendum uopšte i održan. A pitanje koje je narodu postavljeno ionako nije bilo za narod.
telegraf.rs
(Telegraf.rs)
Nema komentara:
Objavi komentar